Imajući u vidu ograničenost razervi konvencionalnih goriva u svetu je sve značajnija njihova zamena gorivima koja potiču od biljnih kultura tj. biomase. Pogotovo posle energetske krize sedamdesetih godina u razvijenim zemljama Evrope počelo je istraživanje obnovljivih izvora energije.
Sa tom vrstom istraživanja kod nas se počelo pre dvadesetak godina. Zbog sveobuhvatne ekonomske situacije su ista sprovedena u nedovoljnoj meri, čemu je još više doprinela situacija oko raspada bivše Jugoslavije, ekonomske blokade i svim što je uzrokovalo ekonomske poteškoće oko finasiranja tih programa.
Novi izvori energije za svaku zemlju imaju veliki značaj, jer predstavljaju domaće izvore energije i to obnovljive čija upotreba smanjuje korišćenje konvencionalnih izvora energije i omogućuje veću zaštitu čovekove okoline.
Intezivna poljoprivredna proizvodnja u svetu se bazira na velikoj potrošnji energije što je bitno uticalo na brz razvoj ratarstva i stočarstva, a iz tako intenzivne ratarske proizvodnje je proizišla i velika količina biljnih ostataka. Konkretno kod nas u ratarskoj proizvodnji ostvaruje se oko 17 miliona tona raznih biljnih ostataka. Samo mali deo ovih biljnih ostataka jedva 10% , koristi se kao gorivo, ostalo se spaljuje na njivama ili pak zaorava. Od toga je oko 3 miliona tona kukuruzovine i 2 milona tona slame.
Toplotna moć biljnih ostataka je 12–16.000 kJ/kg, u zavisnosti od vrste i vlažnosti goriva. Znamo da 4 kg biljnog ostatka ima energetski ekvivalent kao 1 kg nafte, što nam daje prostora za razmišljanje o primeni biljnih ostataka kao goriva kod šaržnih sušara poljoprivradnih proizvoda, kao i kod zagrevanja stočarskih farmi i radni poslovnih prostorija.
Veliki utrošak konvencionalnog goriva dao nam je prostor za razmišljanje u primeni biomase kao energenta u stočarskoj proizvodnji za zagrevanje objekata. Izuzetno velika potreba za zagrevanjem je u objektima za prasenje i za odgoj prasadi.
Do sada su ovi objekti grejani uglavnom naftom ili električnom energijom. Kako isti imaju veliku potrebu za ventilacijom 10 – 15 izmena vazduha, to je normalno da se nadomesti novom količinom energije.
Upravo to nas je nateralo na razmišljanje o novom načinu grejanja objekata sa manjom potrošnjom energije za stvaranje povoljnijeg mikroklimata u objektima.
